Please go to the Menu section, create a menu and then select the newly created menu from the Theme Locations box from the left.
advert
Omladina JAZAS-a Požarevac

Omladina JAZAS-a Požarevac

Izgleda da nam se ekologija sve češće i smelije upliće u svakodnevni život. A zapravo, čim saznamo više o njoj, otkrićemo da je oduvek tu, a da je mi samo sve bolje upoznajemo. Naši preci su, i ne znajući, živeli u skladu sa zakonima ekologije. To se očekuje i od nas i od svih budućih generacija. Iako ova tvrdnja može zvučati kao, sada već, često upotrebljavana fraza, upravo se u ekologiji nalaze prirodne i trajne veze čoveka sa Planetom. To otkrivamo i u poreklu ovog pojma.

Sam termin ekologija (oekologija) nastala je kao kovcanica od dve grčke reči: οίκος, oikos, kuća, dom i  λόγος, logos, nauka, iz čega se izvodi osnovno polje značenja ekologije – nauka o staništu, koje u širem ključu tumačimo kao prirodno okruženje. Termin ekologija prvi put uvodi u upotrebu nemački biolog Ernest Hekel (Ernst Haeckel) 1866. godine, kada ga je i definisao kao „svestranu nauku o vezama organizama i okruženja“.

Šta je otpad?
Otpad bi mogli definisati kao svaki materijal, sirovinu ili predmet iz svakodnevne upotrebe i proizvodnih aktivnosti koji služi da se zadovolje najraznovrsnije ljudske potrebe, a koji posle svog korišćenja (kraja životnog ciklusa) postaje suvišan i neupotrebljiv. Bez dalje mogućnosti da zadovolji svoju upotrebnu vrednost on se odbacuje na smetlište tj.deponiju.
Otpad sa kojim se najčešće, odnosno svakodnevno susrećemo je pre svega ambalažni otpad.
Ambalažni otpad predstavlja materijal koji se koristi u proizvodnom ciklusu kako bi se pakovala i transportovala roba široke potrošnje. Ambalažni otpad je samo jedna vrsta otpada, ali za nas naročito zanimljiva zato što se sa njim susrećemo na svakom mestu gde nabavljamo životne namirnice ili neku drugu robu. Šta se dešava sa ambalažom kada iskoristimo njen sadržaj? Ona uglavnom završava kao otpad onog trenutka kada ispraznimo njen sadržaj ili kada se određena kupljena roba otpakuje. Kada nekoliko milijardi ljudi, zadovoljavajući svoje potrebe, dnevno napravi do dva kilograma otpada po samo jednom čoveku (isključujući najnerazvijenije regione sveta) dobijamo zabrinjavajuću računicu koja nas upućuje na zaključak da je neophodno promeniti navike u proizvodno-potrošačkim odnosima, ali i na to da je neophodno prilagoditi se savremenim razvojnim tendencijama i odgovornije se odnositi prema otpadu.

Kako razvrstavati otpad?
Ukoliko smo dovoljno svesni potrebe za razvrstavanjem otpada i u situaciji kada možda nemamo organizovane kontejnere u svom komšiluku, potrudimo se da sortiramo otpad po grupama jer će i na taj način u lancu upravljanja otpadom biti olakšano dalje procesuiranje pred sam proces preprade našeg otpada. Bitno je odvojiti otpad po vrstama: posebno sakupljati plastiku a posebno staklo, papir, metal i posebno sortirati otpad koji je organskog porekla. Ambalažni otpad svakako ne bi trebalo mešati sa ostacima hrane jer se time značajno umanjuje mogućnost njegove prerade i pretvaranje u drugu sirovinu koja će opet u lancu svog kruženja zadovoljavati neku od naših mnogobrojnih potreba.

  • Primarno razvrstavanje otpada podrazumeva da se sa otpadom pozabavimo na samom izvoru njegovog nastanka, od kuće, škole, kancelarije, na ulici ili mestima javnog okupljanja.
  • Sekundarno razvrstavanje podrazumeva da se iz nakupljenog otpada izvlače i dobijaju materijali koji će se dalje koristiti. Ono što ukazuje na važnost primarnog razvrstavanja jeste činjenica da se kod sekundarnog razvrstavanja mnogo teže dolazi do materijala koji može da se preradi, sirovina koja se dobija samo od sekundarnog razvrstavanja je mnogo lošijeg kvaliteta i ima je manje.

Osvrnimo se oko sebe. Na svakom koraku se susrećemo sa otpadom.

  • Staklene flaše (sakupljene, oprane mogu ponovo da se koriste)
  • Plastične boce (sakupljene, sortirane, stavljene u proces recikliranja)
  • Aluminijumske konzerve (sakupljenje, smanjene na odgovarajuću veličinu, stavljene u proces recikliranja)
  • Papir (sakupljen, stavljen u proces recikliranja).

Ali skoro da ne postoji otpad čijom ispravnom upotrebom nije moguće postići elementarnu ekološku održivost, bila to njegova ponovna upotreba ili stavljanje u proces recikiranja, postaje manje bitno. Za samo nekoliko minuta možemo učiniti mnogo za nas, našu životnu sredinu i buduće generacije. I ne samo to, odgovarajućom potrošnjom tj. odgovornom potrošnjom smanjujemo upotrebu prirodnih resursa i energije. Ne zaboravite većinu materijala danas je moguće reciklirati!

Šta je reciklaža?
Reciklaža je proces prerade otpadnog materijala od koga se prozvodi isti ili novi proizvod. U sebe uključuje kako proces sakupljanja tako i proces tretiranja otpada, oba ova procesa su međusobno povezana. Na koji način razvrstavamo otpad od toga mnogo zavisi kvalitet novonastalnog proizvoda. Sakupljati adekvatno otpad, reciklirati i smanjiti njegovu količinu kroz menjanje potrošačkih navika među ljudima, sve su to neraskidivo povezani i uslovljeni procesi. Zamislimo jedan krug u kome ćemo uključiti proces proizvodnje jednog proizvoda koji će nam omogućiti da zadovoljimo naše potrebe, zamislimo kako selektivno skupljamo otpad i pripremamo ga već u domaćinstvu za proces recikliranja, recikliramo ga (jer skoro da ne postoji otpad tj. materijal koji ne može da se reciklira) i pogledajmo šta se na kraju kruga dogodilo. Imamo ljude koji menjaju svoje navike, utiču na proces proizvodnje koji se kontrolisano odnosi prema otpadu (npr. ambalaža) tj. koji je u samom tom procesu na odgovarajući način pripremaju  materijal za reciklažu kako bi se na što jednostavniji način selektovao otpad (kao ključni faktor za kvalitet reciklaže) i na kraju procesa dobijamo isti proizvod pakovan istim materijalom koji smo već upotrebili. Ovako zamišljajući krug ovog procesa zamislili smo jedan ekološki kvalitet života koji nas vodi na put odgovarajućeg razvoja bez rizika za našu i budućnost sledećih generacija. Smanjiti zagađenje i degradirajući uticaj na životnu sredinu znači obezbediti dobar proces otkanjanja, selektovanja i recikliranja otpada.
Koji je znak za reciklažu i šta on znači?
Mobiusov obruč je znak koji se prepoznaje u međunarodnom obeležavanju za reciklažu. Znak zapravo predstavlja tri strelice koji mogu (ali ne moraju) da prave krug. Krug simbolično obeležava proces nastanka jednog proizvoda ali i njegovu mogućnost da se ponovo iskoristi kao isti ili sličan proizvod. U zadnje vreme ovaj znak se sve češće povezuje sa trostrukim R (koji u prevodu znači smanjenje korišćenja, recikliranje i ponovo korišćenje). Zajedno čine mnogo za našu životnu sredinu, jer se navike i želje ljudi drastično menjaju. Da li ćete se opredeliti za proizvod koji ima ovaj znak ili ne to ipak ostaje samo na pojedincu da odluči, ali ako isti želi da se razvija svoju kulturu življenja dvoumljenja ne može da bude.

Međunarodni znak za reciklažu se uglavnom pojavljuje u dva oblika da bi se razlikovale dve bitne karakteristike određenog proizvoda. Ako je znak na proizvodu u crnom krugu to znači da je za proizvodnju korišćen reciklirani materijal. Ako se pak tri sterlice pojavljuju bez kruga ili ako taj krug nije obojen to sa druge strane znači da se taj predmet u budućnosti posle upotrebe može reciklirati.
Ono što je ipak najzanimljivije kada je recikliranje u pitanju svakako je njegova važna uloga da se jedan prizvod pošto je potrošen ponovo stavi u proizvodni proces. Možda još uvek ne možemo dovoljno jasno sebi da objasnimo kako otpad može da bude tako važan resurs za zadovoljavanje naših potreba. Možda je najbolji pokazatelj značaja reciklaže osvrtom na zemlje koje najviše ulažu u ovaj proces. Tako se na listi evropskih zemalja sa najvećim procentom recikliranja pojavljuju Belgija, Nemačka, Austrija, Luksemburg i Holandija. Stepen razvoja ovih zemalja nam nedvosmisleno ukazuju na značaj i mogućnosti koje reciklaža ima u savremenim procesima.

Kakvu korist može da ima lokalna  sredina ukoliko je na odgovarajući način regulisano pitanje reciklaže?
Kod nas reciklaža nije toliko razvijena kao u drugim zemljama naročito  Evropske unije ali sa namerom dalje integracije moraju da se poštuju direktive EU. Zakoni imaju vrlo važnu ulogu u svim pitanjima društva pa i ovom. Svako ko plasira upakovane proizvode trebalo bi da ima obavezu da ambalažu povrate u zakonski određenoj meri. Novac koji se u procesu povraćaja investira trebalo bi usmeriti ka lokalnim jedinicama koji vode brigu o otpadu.Oni na račun povraćaja vrše proces sakupljanja i sortiranja i na ovaj način se pospešuje rad opštinskih komunalnih službi.

Šta najčešće upotrebljavamo a da možemo da ga recikliramo?

  • PAPIR – materijal koji se najčešće upotrebljava u svakodnevnim ljudskim aktivnostima. Ovaj materijal možemo da smatramo ekološkim zato što je biorazgradljiv i moguće ga je reciklirati. Postoji više od 3000 različitih papirnih produkata danas. Takođe postoji veliki broj različitih tipova papira proizvedenih na različite načine. Ipak papir tj. produkti od papira imaju negativan uticaj na životnu sredinu, upotreba boja za papir vodi kao zagađivanju voda a takođe  ima i negativa uticaj na šume. Recikliranjem mogu da se ublaže negativni uticaji na prirodno okruženje. Oko 650 000 tona papira se proizvodi dnevno širom sveta.

Na koji način možemo da pomognemo?

  • Ponovnim korišćenjem papirnih proizvoda. Korišćenjem knjiga iz biblioteke, pisanjem na obe strane jednog lista papira kao i sortiranje papira za reciklažu posle njegove upotrebe;
  • Smanjenje potrošnje. Računari su danas najmoćnije sredstvo u redukciji potrošnje papira;
  • Reciklaža iskorišćenih papirnih produkata. Reciklažom papira čuvamo energiju i šume, oko 5 hektara šume je sačuvano na toni recikliranog papira. Smanjuje se zagađenje vazduha i vode.

Koristeći recikliran papir smanjujemo degradaciju životne sredine.

  • PLASTIKA – materijal koji je u koristi u najrazličitije svrhe svadodnevno zauzima isto važno mesto u procesu reciklaže i samim tim zaštite životne sredine. Plastika je sintetički materijal, samim tim opasniji po životnu sredinu kada je proces njene dezintegracije u pitanju. Danas možda najrasprostranjeniji vid korišćena plastike su plastične boce za vodu i sokove. Čak 10-15% ukupnog otpada čini otpad od plastike.

Na koji način možemo da utičemo?

  • Smanjimo potrošnju. Ukoliko kupujemo sa platnenom kesom ili biramo pića koja se pakuju u staklu pre nego u plastici redukujemo otpad;
  • Drugo korišćenje. Plastika u mnogo slučajeva može da se opere i ponovo koristi;
  • Reciklaža. Jedan od najboljih načina da se upravlja sa plastičnim otpadom je reciklaža, i skoro sve tipove plastike moguće je reciklirati;

Reciklirajući plastiku čuvamo zdravlje naše životne sredine.

  • STAKLO. Staklo je kao materijal zbog svog sastava najlakše reciklirati. Stakleni proizvodi se mogu naći svuda u svakodnevnom životu. Flaše, ogledala, prozori, svetla su samo neki od primera. Mnogi smatraju da je staklo moderan materijal a on ustvari datira još iz perioda pre Hrista. Iskorišćene čaše su deo otpada svakog domaćinstva. Problem je to što kada se odloži, staklo egzistira milenijumima bez mogućnosti da se dezintegriše.

Na koji način možemo da utičemo?

  • Neki proizvodi od stakla mogu ponovo da se iskoriste. Staklene flaše posle odgovarajućeg pranja bez problema može da se koriste ponovo.
  • Jedno od najboljih rešenja je recikliranje stakla. Obzirom da je ovo relativno jeftin materijal, razmišljajući o energiji za njegovu proizvodnju neophodno je uvažiti ovu potrebu. Recikliranjem stakla smanjujemo trošenje energije ali takođe i zagađenje vazduha i vode.

Reciklirajući staklo možemo da sačuvamo mnogo energije.

  • METAL/ALUMINIJUM/BAKAR. Neki od metala imali su najvažniju ulogu u razvoju civilizacije kakvu danas poznajemo. Bez aluminijuma avioni ne bi mogli da lete, automobili bi morali da koriste više goriva, TV i računari ne bi mogli da obavljaju svoju funkciju. Ipak bez obzira na na važnost u svakodnevnom životu, metali menjaju svoje osobine vremenom i postaju beskorisni. Jedan od najdestruktivnijih procesa je korozija – pod uticajem temperature, vlage i zemljišta mnogi metali se dezintegrišu. Obzirom na cenu metala, energiju koja se troši u procesu proizvodnje više je nego očigledno koliko je proces recikliranja važan.

Na koji način možemo da pomognemo?

  • Vršimo separaciju metala. Ljudi bi morali da sakupljaju metal  za reciklažu.

Reciklirajući metal, bakar i aluminijum možemo da sačuvamo mnogo neophodne energije.
Pitanje zaštite životne sredine unapređeno je razvojem reciklaže kao sistema koji je neophodan u savremenim razvojnim sistemima, ima tendenciju daljeg unapređenja a i sami zahtevi vlada širom sveta se baziraju kroz različite preporuke na ovoj tendenciji. Sistem recikliranja visoko razvijenim evropskim zemljama dostiže oko 40%, u Japanu čak do 90%  dok u Srbiji svega 6%-8% ukupnog otpada.
Značaj recikliranja kroz tabelu vremena koje je potrebno da bi se određeni materijali prirodno razložili:

Materijal Približno vreme razlaganja
Hrana, cveće, organski proizvodi 1-2 nedelje
Papir 10-30 dana
Pamučna odeća 2-5 meseci
Vuneni predmeti 1 godina
Drvo 10-15 godina
Konzerve 100-500 godina
Plastična kesa 1 milion godina
Staklena flaša nikada

 

Choose language / Prevodi

EnglishSerbian

Donatori – Partneri – Mreže

20 godina sa vama

Testiraj se



advert