Please go to the Menu section, create a menu and then select the newly created menu from the Theme Locations box from the left.
advert
Omladina JAZAS-a Požarevac

Omladina JAZAS-a Požarevac

Terapija
Lečenje AIDS- a je dugotrajno i veoma skupo. Važno je istaći da se od AIDS- a ne mođe izlečiti, nego se terapijom samo produžava život osobi koja je HIV pozitivna ili oboela od AIDS- a. 80-90% oboelih od AIDS- a umre u toku 3-5 godina, iako lekovi mogu da produže život i do nekoliko godina.
Iako za sada ne postoji lek za AIDS, brojni su lekovi razvijeni u svrhu borbe protiv AIDS- a.
Kada započeti lijecenje i koje lijekove uključiti u koktel-terapiju je strogo individualno. Antiretriviralni lekovi (ARV) imaju za cilj smanjenje virusnih kopija, gde istodobna primena tri antiretrovirusna leka (tzv. Kombinirana terapija – 2 lijeka iz kategorije A i jedan iz kategorije B ) značajno smanjuje smrtnost i pojavu mnogih oportunistickih bolesti. Antiretrovirusno lečenje (tzv. HAART) snizava količinu virusa u krvi na manje od 50 kopija u mL krvi.
DOSLEDNIM UZIMANJEM LEKOVA POSTIŽE SE NEMERIVA KOLIČINA VIRUSA U KRVI UZ POSTUPAN OPORAVAK IMUNOLOŠKOG SISTEMA.

Analozi nukleozida

Generičko ime Fabričko ime i oblik Uobičajena dnevna doza
Zidovudin (ZDV) Retrovir kapsule 3x 300 mg
Didanozin (ddl) Videx tablete 2 x 200 mg
Zalcitabin (ddC) HIVID tablete 3 x 0,75 mg
Lamivudin (3TC) Eprivir tablete 2 x 150 mg
Stavudin (d4T) Zerit kapsule 2 x 30 mg

Nenukleozidni analozi

Generičko ime Fabričko ime i oblik Uobičajena dnevna doza
Nevirapin Viramun tablete 200 mg/dan 2 nedelje pa 2x200mg
Delavirdin Rescriptor tablete 3 x 400 mg
Indinavir Crixivan tablete 3 x 800 mg
Ritonavir Norvir kapsule 2 x 300 mg te postupno povecavanje tokom 10 dana na 2 x 600 mg
Nelfinavir Viracept kapsule 3 x 750 mg
Sakvinavir Invirase kapsule 3 x 600 mg

Delovanja lekova i moguće nuspojave:
Zidovudin Obično se propisuje u dozi od 500 – 600 mg na dan. Kod započinjanja terapije moguća je pojava određene nelagode u obliku glavobolje, mučnine, povraćanja, osjećaja slabosti ili bolova u mišićima. Simptomi obično prolaze već nakon prvih sedmica terapije. Značajnija nuspojava je smanjenje broja leukocita i eritrocita koja je značajna te zaheva modificiranje doze i privremeni ili trajni prekid terapije. Manje česte nuspojave su: jaka bol u stomaku, jak umor, različita krvarenja, grlobolja, povišena temperatura ili nastanak ranice koja ne zarasta.
Didanozin Dolazi u obliku tableta koje se žvaću ili otapaju (osobama sa vise od 60 kg. Obično se daje 2×200 mg tableta za žvakanje, a lakšim od 60 kg. 2x125mg). Tablete se uzimaju na prazan želudac. U početku terapije, naročito kod uzimanja tableta koje se otapaju, može doći do proliva, kasnije ozbiljnije komplikacije su pankreatitis i periferna neuropatija.
Zalcitabin Obično se daje 3×0,75 mg na 8 sati. Na početku terapije moguće su nuspojave u obliku povišene temperature, opšte slabosti, osipa i otežanog gutanja. Obično se terapija ipak može nastaviti te navedeni simptomi obično nestaju. Ponekad, uz navedene simptome, se javlja i otok skočnih zglobova, bolovi u zglobovima, proliv i promene na noktima. Kod dužeg uzimanja zalcitabina (obično nakon 10 nedelja terapije) može se javiti neuropatija. Navedeni simptomi većinom zahtevaju prekid terapije. Zalcitabin slično kao i didanozin može izazvati pankreatitis.
Lamivudin Uzima se u dozi od 2×150 mg. Dobro se podnosi te nema značajnijih nuspojava.
Stavudin Moze uzrokovati perifernu neuropatiju. Ostale nuspojave se očituju kao mučnina, povraćanje, bol u stomaku i pankreatitis, mogući su i poremećaji spavanja u vidu nesanice.
Nevirapin Daje se prvo 1×200 mg., potom nakon 10 dana 2×200 mg. Relativno često uzrokuje osip (37% bolesnika). Delavirdin ima blagu nuspojavu u obliku blažeg osipa koja se javlja kod 19% bolesnika.
Indinavir Važno ga je uzimati na prazan želudac ili manji lagani obrok (npr. tost sa marmeladom, sok) te je nužno piti puno tečnosti (1,5 do 2l na dan) radi sprečavanja stvaranja bubrežnog kamenca. Osim nefrolitijaze moguća je i hiperbilirubinemija. Deo bolesnika ga teže podnosi zbog mučnine, povraćanja i bolova u stomaku. Ne sme se kombinovati sa pojedinim lekovima zbog značajnog međudelovanja.
Ritonavir Mora se držati u frizideru. Prvi dan se uzima 2×300 mg, potom 2-3 dana 2×400 mg, pa 1-2 dana 2×500 mg te nakon toga 2×600 mg. Doza se postepeno povećava, jer započinjanje sa punom dozom (2×600) rezultira mučninom, povraćanjem i bolovima u stomaku. Ne sme se kombinovati sa mnogim lekovima.
Nelfinavir Uzima se sa jelom. Relativno često uzrokuje proliv (10-30%). Može se lakše kombinovati sa drugim lekovima.
Sakvinavir Treba ga uzimati sa jelom. Ima nisku biovaljanost. Nuspojave su obično blage, javljaju se u vidu proliva, mučnina, nelagoda u stomaku i grlobolja. Može se primeniti u kombinaciji sa ritonavirom kada se daje u manjoj dozi (2×400 mg). Tokom duže primene svih inhibitora proteaze može se pojaviti sindrom preraspodjele masnog tkiva (lipodistrofija) kod vise od 20% bolesnika.
Nuspojave ARV terapije Upotreba ARV koktela može za posledicu imati i neke nuspojave koje osetno smanjuju kvalitet života inficiranog. Nakon određenog vremena organizam se navikava na lekove, pa se nuspojave povlače. Neke od nuspojava su:

  • povraćanje
  • mučnina
  • vrtoglavica
  • dijareja
  • glavobolja
  • groznica
  • umor
  • gubitak apetita
  • bolovi u stomaku
  • svrab

Pravilnom ishranom, upotrebom određenih lekova uz konsultacije sa doktorom, moguće je umanjiti intenzitet pojedinih nuspojava.
UVOD U ANTIRETROVIRALNU TERAPIJU – KOMBINOVANA TERAPIJA
Šta je kombinovana terapija? Kombinovana terapija je naziv koji se koristi za tri ili više različitih lekova kojima se tretira HIV. Takođe se naziva i trojna terapija ili HAART (vrlo delotvorno antiretrovirusno lečenje).
Kad HIV uđe u organizam, napada limfocite CD4 i koristi ih kao fabrika da bi napravio stotine svojih kopija. CD4 limfociti su jedne od glavnih stanica našeg obrambenog sistema. To znaci da HIV napada obrambeni (imunoloski) sistem organizma.
Lekovi koji ulaze u sastav kombinovane terapije deluju na različite načine i različite delove životnog ciklusa HIV-a, a sve s ciljem da se spreči razmnožavanje virusa i očuva obrambeni sistem organizma.

Deluju li zaista lekovi? U svakoj zemlji u kojoj se koristi kombinovana terapija (HAART) primećen je znatan pad broja smrtnih slučajeva i oboljenja vezanih uz HIV/AIDS.
Lečenje je uspešno kod žena, muškaraca i dece. Nije bitan način na koji se osoba zarazila (seksualni odnos, intravensko uzimanje droga ili transfuzija zarazenom krvlju).
Uzimanje lekova protiv HIV-a, na način koji je propisao lekar, rezultirati će znatnim smanjenjem količine virusa u telu.
Redovnim analizama krvi (posebni testovi) proverava se delovanje lekova:
· testovi za merenje količine virusa u krvi – PCR-test, viral load test
· CD4 testovi proveravaju snagu imunoloskog sistema – meri se broj CD4 limfocita u mililitru krvi.
Mali broj CD4 limfocita na početku lečenja pomoću terapije imunoloski sistem može ponovno ojačati tako da veliki broj ozbiljnih bolesti natera na povlačenje. Uzimajuci anti-HIV-terapiju u pravo vreme i na pravi način, zdrav se ostaje daleko duže nego u slučaju da se terapija ne uzima.
Koliko dugo će lekovi delovati? Kombinovana terapija se sastoji od tri leka koja se koriste već oko šest godina, a mnogi od tih lekova takođe su i pojedinačno ispitani tokom dužeg vremenskog perioda.
Hoće li i koliko dugo neka kombinacija lekova delovati, ponajviše zavisi od tga hoće li se razviti rezistentnost virusa na te lekove. Mala je verovatnoća da će se to dogoditi dostigne li se i održi broj kopija virusa u mililitru krvi ispod 50.
Ako količina virusa ostane u granicama do 50 kopija, ista kombinacija lekova može se koristiti godinama.
Treba li svako koristiti kombinovanu terapiju? U određenom stadijumu bolesti većini HIV+ osoba terapija će biti neophodna, ali trenutak kad će im ona zatrebati zavisi od različitih faktora.
Iz stanja HIV-infekcije bez simptoma prelazi se u stanje AIDS-a različitom brzinom; kod nekih ljudi je to jako brzo, dok je kod nekih sporije.
Otprilike jedna trećina HIV+ osoba biće zdrava i nakon 10 godina, čak i bez korišćenja terapije. Oko 60% će ipak započeti s lečenjem 4 do 5 godina nakon infekcije HIV-om. Mali procenat ljudi može usred lošeg zdravstvenog stanja započeti s terapijom mnogo pre, a kod nekih osoba razdoblje bez znakova bolesti traje i 15-20 godina.
O početku uzimanja terapije mora se razgovarati s lekarom – specijalistom infektologom. Ako se broj receptora CD4 smanjuje ili raste količina virusa u organizmu, od velike je važnosti dobiti informacije o terapiji. Čak i u slučaju da se osoba dobro oseća, trebalo bi da se informiše o lečenju, što ponekad zahteva i nekoliko odvojenih poseta lekaru.
Osoba treba postaviti onoliko pitanja koliko želi, sve dok u celosti ne bude zadovoljna odgovorima. Takođe se može osloniti i na korisne savete prijatelja, specijalizovane telefonske linije ili informacije iz časopisa i sa interneta.
Kad je pravo vreme započeti sa terapijom?
Ponovno, to je nesto o čemu osoba mora razgovarati s lekarom – specijalistom infektologom. S obzirom da će osoba uzimati tablete, njoj je prepušten izbor hoće li i kada započeti te koje će dostupne lekove koristiti. Da bi donela pravu odluku, prvo je neophodno saznati što više informacija o terapiji.
· Upitati lekara o različitim lekovima koji se mogu koristiti, kao i o njihovim dobrim i lošim osobinama.
· Svakako treba malo razmisliti o tome. Ne treba žuriti s odlukom i ne osećati pritisak da se čini nešto što se baš i ne razume najbolje. To se posebno odnosi na one osobe kojima je HIV+ status potvrđen nedavno i kojima je potrebno vreme da se suoče sa situacijom.
· Uopšteno, preporučuje se započeti terapiju pre nego što broj receptora CD4 padne ispod 300, a posebno ako je još iznad 200. No čak i u tim slucajevima nije neophodno odmah započeti s terapijom ako se osoba ne oseća spremnom.
· Kad je broj receptora CD4 iznad 300, imunoloski sistem još uvek sasvim dobro funkcioniše, ali postoji rizik od infekcija koje dovode do proliva i gubitka težine. Ako broj receptora CD4 padne ispod 200, može doći do specifične upale pluća zvane pneumocistična pneumonija (pneumocistis carni pneumonia). Ako broj receptora CD4 padne ispod 100, rizik od drugih bolesti još je veći.
· Nizak broj receptora CD4 ne znači sigurno oboljenje, samo da je vjerojatnoća veća. Osim toga, mnogi lekovi koji se koriste za lečenje oportunistickih infekcija (simptomatska terapija) mogu biti toksičniji i mogu se teže podnositi nego uobičajeni anti-HIV-lekovi.
· Simptomatska terapija je naziv pod kojim se podrazumijevaju lekovi koji se koriste za lečenje bolesti koje prate HIV-infekciju, ali koji ne djeluju na sam HIV. Ti lekovi djeluju na druge uzročnike koji su iskoristili slabost imunoloskog sistema i napali organizam. To su antibiotici, antimikotici, antivirusni lekovi, ljekovi protiv proliva, povišene telesne temperature…
· Ako se i sumnja u korist terapije, HIV i AIDS su stvarni i treba se boriti protiv njih jer ugrozavaju život. Uvek postoji mogućnost da se s terapijom počne kasnije, ali to ne sme biti prekasno. Bolesti koje se mogu pojaviti kad je imunološki sistem oslabljen mogu biti smrtonosne.
Istraživanja potvrđuju da s terapijom treba započeti pre nego što broj receptora CD4 padne ispod 200.
Preporučuje li se terapija podjednako muškarcima i ženama? Postoje neke razlike u manifestaciji HIV-a kod muškaraca i žena. Jedna od njih je da sa istim brojem receptora CD4 žene mogu imati manju količinu virusa u krvi od muškaraca. Neka istraživanja su pokazala da su žene podložnije pojavi bolesti od muškaraca s istim brojem receptora CD4. To bi mogao biti razlog više da žene pre započnu s terapijom. Međutim, dokazi koji to potvrđuju nisu dovoljno jaki da bi se uzimali u obzir u svakodnevnoj praksi.
Sta je s trudnoćom? Istraživanja su pokazala da HIV-infekcija kod žena može biti uspešno lečena i tokom trudnoće. Samim time, ako se količina virusa u krvi smanji do nemerljive granice, smanjuje se i rizik prenosa HIV-a na dete.
Svakako se treba posavetovati s lekarom – specijalistom infektologom u vezi s terapijom ako je reč o trudnoći ili ako se ona planira.
Kako se terapija koristi kod dece? Opšta načela primene terapije kod HIV pozitivne dece slična su kao i kod odraslih ljudi. Međutim, postoji nekoliko važnih razlika pa se stoga deci moraju prepisati za njih tačno izračunate doze. Osim toga, za decu postoje posebno prilagođeni oblici lekova u vidu sirupa kako bi ih oni mogli lakše piti.
Jesu li godine značajan faktor kod odraslih ljudi? Otkriveno je da kombinovana terapija može ponovno aktivirati bitan deo obrambenog sistema koji se zove TIMUS. Pre se mislilo da timus prestaje da radi u doba adolescencije (do 21. godine).
Zanimljivo istraživanje pokazalo je da timus može biti reaktiviran kod ljudi u 30-im godinama koji su HIV+ i koriste kombinovanu terapiju. To otkriće još uvek nije potpuno jasno, ali može značiti da ranije započinjanje s terapijom, u 20-im i 30-im godinama, sa sobom nosi prednost iskorišćavanja te mogućnosti.
U svakom slučaju, kako osoba stari, stari i obrambeni sistem te lošije funkcioniše. Ljudi stariji od 50 godina imaju povećani rizik od daljeg pogoršanja zdravlja izazvanog HIV-om i svi argumenti koji govore u prilog započinjanja lečenja važniji su što smo stariji. Ponavljamo, istraživanja na tu temu još uvek su daleko od konačnog zaključka.

Choose language / Prevodi

EnglishSerbian

Donatori – Partneri – Mreže

20 godina sa vama

Testiraj se



advert