[title h6=““]
U iščekivanju leta, tople preporuke za zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije koja potiče od sunca
IZLAGANJE SUNCU
Izbegavajte intenzivno i direktno izlaganje suncu. Ne ostajte dugo na suncu i izbegavajte sunčanje. Izbegavajte direktno izlaganje suncu izmedju 11 i 15 časova.
HLAD
Provodite vreme u hladu. Ukoliko je Vaša senka kraća od Vas obavezno potražite hlad. Ukoliko se na plaži „štitite“ hladom suncobrana možete dobiti opekotine od sunca od UV zraka koji se reflektuju od vode. Budite posebno oprezni ukoliko se nalazite u blizini vode, na snegu ili na pesku zato što se štetni sunčevi zraci odbijaju od ovih površina i povećavaju rizik razvoja opekotina od sunca. Sunčevi UV zraci probijaju oblake u značajnoj količini te možete dobiti opekotine od sunca i tokom oblačnih prolećnih i letnjih dana.
ODEĆA
Odeća obezbeđuje najbolju zaštitu od štetnog zračenja sunca. Nosite adekvatnu odeću od gusto tkanog materijala, majice dugih rukava, kačket ili šešir sa širokim obodom. Posebnu pažnju obratite na zaštitnu odeću vaše dece; danas su na tržištu dostupni kupaći kostimi napravljeni od materijala sa zaštitnim faktorom SPF 50+. Zaštitite Vaše i oči Vaše dece adekvatnim naočarima sa UV zaštitom.
ANTISOLARNI KREMOVI I/ ILI LOSIONI
Koristite vodootporne, zaštitne antisolarne kremove ili losione sa zaštitnim faktorom koji se označava kao SPF, koji mora biti minimum 15 ili viši za odrasle i 30 ili viši za decu, koji obezbedjuju jednaku zaštitu od UVA i UVB zraka. Primenjujte ih svakodnevno, nanosite ih na sve regije kože, 30 minuta pre izlaska iz kuće, potom ponovo na svaka 2 do 3 sata, čak i tokom oblačnih dana, obavezno posle plivanja ili jakog znojenja. Pre kupovine, uvek pogledajte ambalažu, da bi ste bili sigurni da produkt koji kupujete ispunjava pomenute kriterijume. Preporučuje se da na ambalaži budu istaknute opasnosti sa kojim je povezana izloženost suncu, i stav koji mi treba da imamo prema suncu. Zapamtite – antisolarna zaštitna sredstva ne koristite da bi produžili boravak na suncu već da biste zaštitili vašu i kožu vašeg deteta od štetnog delovanja UV radijacije.
DECA i MLADE OSOBE
Zaštitni mehanizami odbrane protiv UV radijacije u dečijem uzrastu još uvek nisu razvijeni zbog čega je dečija koža izrazito osetljiva prema UV radaijaciji. Zaštitite vašu decu od sunca – omogućite im da se igraju u hladu (ne u pesku, pored vode ili u vodi u „plićaku“), nose zaštitnu odeću i kvalitetne zaštitne naočare i obavezno ih mažite vodooppornim antisolarnim zaštitnim losionima (SPF 30 ili veći). Budite uzor Vašoj deci!
Zaštita od sunca: ko, kada i kako?
Zaštita koju nam pruža koža – Zaštita od štetnog delovanja sunca je neophodna svima, a posebno osobama sa fototipom kože I i II. Fototip kože zavisi od količine pigmenta koji se formira u pigmentnim ćelijama kada se koža izloži suncu. Osobe sa fototipom I i II imaju najveći rizik za razvoj karcinoma kože, te moraju biti izuzetno obazrive što se tiče izlaganja suncu.
Generalno pravilo je da kožu moramo postepeno izlagati suncu. Koža koja je tenirana postepenim i kontinuiranim izlaganjem suncu bolje podnosi UV radijaciju i do 10 puta od netenirane kože. Svako bi trebalo da zna specifično, lično zaštitno vreme koje se odnosi na njegovu ili njenu kožu. Drugim rečima, koje vreme izraženo u minutima, njegova ili njena koža može da bude izložena suncu bez zaštite (izložena direktnom delovanju sunca bez adekvatne odeće, antisolarnih kremova ili losiona). Dužina ličnog zaštitnog vremena zavisi od fototipa kože (vidi dole).
Fototipovi kože
Tip I – Mlečno bela koža, pege, ridja ili plava kosa, plave oči. Lako izgori, uvek pocrveni, nikad ne pocrni, ekstremno foto-senzitivna koža. Lično zaštitno vreme 3 do10 minuta.
Tip II – Svetla koža, plava kosa, svetle oči, lako izgori, uvek pocrveni, minimalno pocrni, vrlo foto-senzitivna koža. Lično zaštitno vreme 10 do 20 minuta.
Tip III- Svetla koža, kestenjasta kosa i oči. Retko izgori, ponekad pocrveni, lako pocrni, foto-senzitivna koža. Lično zaštitno vreme 20 do30 minuta.
Tip IV- Tamna koža, tamne oči i kosa. Retko izgori, ne crveni, jako pocrni, minimalno foto-senzitivna koža. Lično zaštitno vreme 40 minuta.
Tip V- Tamno braonkasta koža, tamne oči i kosa (azijski tip). Izuzetno retko izgori, jako pocrni, foto-nesenzitivna koža.
Tip VI- Crna koža, crne oči i kosa (afrički tip). Nikad ne izgori, foto-nesenzitivna koža.
Zaštita koju nam pruža odeća – Pre pedeset godina žene su činile sve što je bilo u njihovoj moći da im koža ostane bela kao mleko. Štitile su svoju kožu od sunca suncobranima, velikim šeširima, dugim rukavima, čipkanim rukavicama…. Danas smo izgleda zaboravili kako je odeća koju nosimo jedan izuzetan štit koji nas štiti od sunčevih zraka. Najlon čarape, naravno, propuštaju mnoge štetne zrake, dok pantalone od gusto tkanog materijala ( npr. džins) pružaju jedinstvenu zaštitu. Kačket ili šešir štite lice i uši osobama koje rade u polju tokom cele godine – isto važi i za sportiste na otvorenim terenima. Kape su neophodne osobama bez kose, jer nedostatak kose povećava mogućnost pojavljivljnja karcinoma kože na glavi. Osobama sa fototipom kože 1 i 2 se posebno preporučuje korišćenje garderobe kao zaštite od sunca.
Zaštita koju nam pružaju antisolarne kreme i losioni – Antisolarna zaštita dečije kože treba da bude u vidu losiona, vodootporna, sa zaštitnim faktorom, SPF preko 20, da pruža UVA+UVB zaštitu, da sadrži fizičke neorganske filtre (npr. mikropigment cink oksid) koji ne prodiru u kožu.
Antisolarna zaštita kože odraslih u vidu kremova treba da pruža UVA+UVB zaštitu, da sadrži visok (SPF: 30, 50) ili veoma visok faktor zaštite (SPF: 50+) i anti-oksidanse koji neutralizuju slobodne radikale u koži.
Naglašavamo važnost upotrebe prave količine kreme kako bi postigli naznačeni faktor zaštite. Da bi smo se kremom zaštitili potrebno je da nanosimo količine slične onim koje se koriste za izvođenje ogleda (2mg/cm2) ili 6 kafenih kašičica (oko 36 grama mleka) na telo jedne prosečne odrasle osobe.
Zbog olakšavanja pronalaženja i odabira odgovarajućeg proizvoda, preporučuje se ograničen broj zaštitnog faktora na kategorije: nizak faktor zaštite (SPF: 6, 10), srednji (SPF: 15, 20, 25), visok (SPF: 30, 50) veoma visok faktor zaštite (SPF: 50+).
Na kraju preporučuje se da na ambalaži budu istaknute opasnosti sa kojim je povezana izloženost suncu, i stav koji mi treba da imamo prema suncu.
Da li kreme za zaštitu od sunca treba svakodnevno koristiti? Odgovor na ovo pitanje zavisi naravno od tipa kože, godišnjeg doba, zanimanja i zemlje u kojoj živimo. Svi koji rade u polju treba cele godine da koriste kreme za zaštitu od sunca. Isto to važi za sve sportiste koji se bave sportom na otvorenom prostoru. Ukoliko radite u kancelariji, treba da nanosite tanak sloj zaštitne kreme svakog jutra. Žene mogu da koriste zaštitu od sunca i kao kremu za dan koju nanose ispod make up-a, i da na taj način izbegnu posledice izlaganja suncu kao što su braon mrlje i bore.
Šta treba da preduzmemo tokom godišnjeg odmora? Skoro svi su se uverili u neophodnost korišćenja sredstava zaštite od sunca tokom godišnjeg odmora. Međutim ovi proizvodi su beskorisni ako se ne koriste pravilno. Krema ili mleko za zaštitu od sunca mora da se nanese na sve delove tela koji će biti izloženi suncu 15-30 minuta pre izlaska na sunce. Treba obratiti posebnu pažnju na osetljive delove kože koje obično zaboravljamo: uši, nos, usne, tabane, dlanove, donji deo vrata, (kod muškaraca) glava na delovima gde nema kose, laktove i polne organe kod dece i nudista. Koristite kremu svaka dva sata dok ste na suncu čak i na kraju dana. Plivanje, vetar i znoj odstranjuju kremu brže sa kože, zato u tom slučaju treba da koristite kremu češće. U planini na delove koji su izloženi suncu treba nanositi kremu svakih sat vremena (jednako često zimi i leti). Na plaži se preporučuje da izbegavamo izlaganje suncu između 11.00 i 15.00 jer su sunčevi zraci tada najopasniji.
Zaštita koju nam pružaju preparati za samopotamnjivanje kože – Preparati za samopotamnjivanje (bronziranje) kože omogučavaju teniranje kože hemijskim putem. Tamna boja kože kod ovih proizvoda je produkt oksidacije, kao jabuka, koja kad se preseče potamni. Ova vrsta proizvoda se preporučuje ukoliko želite da imate ravnomernu boju kože tokom cele godine: potpuno je siguran način i nema štetnih dejstava kao solarijum. Dobijamo željenu boju kože bez izlaganja UV zracima. Medjutim, da bi se zadržala željena boja, ove preparate je neophodno nanositi svakih 7-14 dana zato što se najpovršniji slojevi kože u vidu skvame (peruti) svakodnevno fiziološkim putem odvajaju sa njene površine. Ne smemo zaboraviti da preparati za samopotamnjivanje kože ne štite kožu od štetnog dejstva UV zraka i ne treba ih koristiti kao „pripremu“ za sunčanje.
Tablete za dobijanje tamnog tena (psolaren) se preporučuju samo kao terapija pojedinih bolesti kože i moraju biti prepisane od strane lekara. Tablete koje sadže karoten daju koži samo odrđenu boju, ne štite međutim od sunca i mogu da budu opasne za oči i jetru.
Kozmetski preparati i lekovi i sunce – Pojedini lekovi, kao što su antidepresivi, antibiotici, psoraleni, antigljivični lekovi, antidijabetici, povećavaju osetljivost prema UV zračenju. Ukoliko uzimate neki od ovih lekova iz medicinski razloga treba da se konsultujete sa Vašim doktorom pre nego što počnete da se izlažete suncu (npr. za vreme godišnjih odmora). Dezodoransi, neki kozmetski preparati i parfemi u sadejstvu sa suncem mogu dovesti do vrlo neprijatnih reakcija kože ili pojave stalne pigmentacije, stoga treba izbegavati nanošenje ovih produkata na kožu neposredno pre sunčanja.
po preporuci Udruženja Dermato Venerologa Srbije
[/title]
