[title h6=“title_violet“]

ULIČNI NAZIVI: trava, vutra, džoint, domaćica, Meri Džejn, gandža, gras, šiptarka,džidža…
POREKLO: Marihuana se dobija iz indijske konoplje(Canabis sativa), tako što se bilo koji deo ženske biljke reže, sasuši i samelje. Iz smole indijske konoplje dobija se hašiš (poznat i kao šit). Psihoaktivne supstance u kanabisu se zovu kanabinoidi, od kojih je najsnažniji THC (tetrahidrokanabiol) i od njegove koncetracije zavisi jačina efekta. U poslednje vreme je u upotrebi i kanabiolovo ulje, koje sadrži najveći procenat THC(35%)
[frame title=““ href=““ src=“http://jazaspozarevac.org/images/baza-znanja/bz/biljka_marihuana.jpg“ width=“200″ height=“180″ type=“right“ target=““]

IZGLED: Marihuana , osušena i isečena liči na začin origano, ima oštar miris sličan zapaljenoj suvoj travi. Hašiš je najčešće u vidu tamno smeđih tabli koje podsećaju na čokoladu.

NAČIN UPOTREBE: Marihuana se u organizam obično unosi pušenjem, kao cigareta (džoint, džokavac) a može i pomoću lula, žvakanjem, gutanjem, ušmrkavanjem ili kao dodatak hrani. Hašiš i kanabiolovo ulje se takođe upotrebljavaju pušenjem ili jedenjem.

[/title]
[title h6=“title_violet“]

EFEKTI INTOKSIKACIJE: Pored procenta THCa na efekat utiču i opšte telesno stanje, genetske predispozicije, osobine ličnosti, spoljni uslovi i trenutno raspoloženje. Najčešći efekti jesu euforija, govorljivost, napadi smeha, bezbrižnost, pojačana osetljivost čula. Međutim, marihuana u osnovi ”pojačava postojeće raspoloženje” što znači da će tužan postati još tužniji, nervozan još nervozniji, dakle nije garantovana euforija. Intoksikacija takođe dovodi do *smanjene sposobnosti rasuđivanja (ne razmišlja se mnogo o posledicama ponašanja) i do * poremećaja motorne koordinacije (vrlo je opasno voziti pod dejstvom). Nakon dva sata obično se javi crvenilo beonjače, suvoća usta, povećan apetit i ubrzan rad srca, a po prestanku dejstva letargija i bezvoljnost. Efekat obično traje od 2 do 4h
POSLEDICE DUGOTRAJNE UPOTREBE: Marihuana izaziva prvenstveno psihičku zavisnost koja se ispoljava kroz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem, gubitak kontrole u vezi količine i potreba za stalnim povećanjem doze. Nakon duže upotrebe zabeležena je pojava amotivacionog sindroma : osoba gubi interesovanje za druge aktivnosti, stalno joj je dosadno, ne raduje se stvarima kojima se pre radovala, ne može da održi koncentraciju. Javljaju se problemi sa pamćenjem (THC je neurotoksična supstanca i izaziva izumiranje ćelija u hipokampusu koji je zadužen za memoriju), oštećenja disajnih puteva, povećava se rizik za kancer organa za disanje i varenje, a takođe su moguća oštećenja reproduktivnih funkcija ( poremećen menstrualni ciklus kod žena i smanjena pokretljivost spermatozoida kod muškaraca, u nekim slučajevima i potpuna neplodnost).

[/title]