Duvan

[frame title=““ href=““ src=“http://jazaspozarevac.org/images/baza-znanja/bz/duvan.jpg“ width=“100″ height=“140″ type=“right“ target=““]
[title h6=“title_violet“]

Poreklo. Duvan je biljka koja potiče iz tropskih delova Amerike. U Evropu je donešen početkom 16. veka. Lišće duvana je prirodni produkt složenog sastava. Proizvodnja duvana je legalizovan izvor prihoda velikog broja zemalja u svetu koje imaju sopstvenu duvansku industriju.
Izgled. Budući da je zavisnost od duvana najrasprostranjeniji oblik zavisnosti, svima je poznat njegov izgled u kom dolazi do krajnjih korisnika.
Upotreba. Duvan se konzumira najčešće metodom pušenja (u obliku cigarete ili se puši u luli), ali i žvakanjem, veoma retko ušmrkavanjem (sitnog praha koji nastaje finim meljenjem).

[/title]
[title h6=“title_violet“]

Štetni efekti i posledice upotrebe. Sagorevanjem samo jedne cigarete nastaje oko 2l duvanskog dima koji u sebi sadrži oko 4000 štetnih hemijskih jedinjenja, što problem pasivnog pušenja čini bitnim aspektom borbe protiv zavisnosti od ove supstance psihoaktivnog dejstva.
U duvanskom dimu je otkriveno postojanje oko 50 – ak katranskih jedinjenja kancerogenog kvaliteta. Najštetnija hemijska jedinjenja koja se nalaze u duvanskom dimu jesu nikotin, ugljen monoksid i katran.
Nikotin je uljana supstanca bez boje i mirisa. Ipak, stajanjem na vazduhu dolazi do procesa oksidacije i razvija se smeđa boja i karakterističan miris duvana. Ubraja se u alkaloide. Rastvorljiv je u vodi i dobro se resorbuje preko sluzokože i kože. Ovaj sastojak duvana je odgovoran za nastanak fizičke i psihičke zavisnosti.
Efekti nikotina, proizilaze iz njegove reakcije sa nikotinskim receptorima i zavisni su od upotrebljene doze. U malim dozama nikotin stimuliše nikotinske receptore, u većim dozama njegovo delovanje je dvofazno: u početku izaziva stimulaciju, a posle toga dovodi do depresije.
Izuzetno je otrovan. Pušenjem samo jedne cigarete u organizam se unosi od 0.1 do 1 miligram nikotina. Smrtonosna doza je 60 mg. Smrt zbog nikotina nastaje kao posledica paralize respiratornog centra usled blokade na nivou disajne muskulature.
Simptomi trovanja nikotinom su: mučnina, vrtoglavica, bledilo, glavobolja, znojenje, slabost, povraćanje i konfuzija.. Nikotin u prvom redu deluje na nervno tkivo.
Ugljen monoksid nastaje u procesu pušenja kao produkt nepotpunog sagorevanja duvana.Ugljen monoksid je otrov, bez boje i mirisa što ga čini opasnim i izaziva najviše akutnih trovanja.
Štetni efekti ugljen monoksida. Ugljen monoksid se vezuje 200 puta češće sa hemoglobinom nego kiseonik, i na taj način remeti prenos kiseonika putem krvi (efekat blokade disajnih enzima). Ugljen monoksid oštećuje zidove arterija i povećava rizik sužavanja srčane arterije vodeći ka infarktu srca.
Katran je najopasnija hemikalija iz dima cigarete. Katran je produkt suve destilacije sadržaja lišća duvana. Katran se kondenzuje u lepljivu i sirupastu masu u plućima i drugim disajnim organima gde uzrokuje različite bolesti.
Štetno dejstvo katrana. Dok ljudi puše zbog efekata nikotina na mozak, oni uglavnom osećaju posledice od efekata katrana. Hemijski sastav katrana je smeša aromatičnih ugljovodonika među kojma preko 50 su kancerogeni. Novija istraživanja pokazuju da su neki kancerogeni spojevi iz duvanskog dima »potpuni« kancerogeni činioci, a neki »nepotpuni«. Ti »nepotpuni« deluju kao pokretači ili unapređivači malignog bubrenja. Neki od kancerogenih spojeva deluju kao »ubrzivači« tj. ubrzavaju kancerogenu aktivnost policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Iako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta duvan spada u jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugrožavajući kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe.Veliki problem pušenja je i to što mladi sve ranije i ranije počinju sa konzumiranjem duvana, ne shvatajući njegove loše strane kao što je njegova štetnost po njihov organizam.
Svake godine oko 4 miliona ljudi izgubi život zbog pušenja, tj. svakih 8 sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana, u kojem se nalazi preko 4 000 štetnih i 43 kancerogene materije koje izazivaju preko 40 vrsta različitih oboljenja od kojih je većina veoma teška i smrtonosna. Duvanski dim je pun kancerogenih agenasa, uključujući ugljen monoksid, katran.
Nikotin je visoko toksična droga i stvara zavisnost kao i heroin. Teško je prestati sa uzimanjem duvana kao što je teško prestati sa uzimanjem heroina. Čak jedna ili dve cigarete može izazvati povišenje krvnog pritiska, ubrzanje pulsa i smanjenu cirkulaciju krvi u organizmu. Katran u cigaretama izaziva plućni i rak grla i hronične grudne infekcije. Nefiltriran dim zapaljene cigarete je najštetniji deo.
Nepušači koj su redovno izloženi duvanskom dimu (pasivno pušenje) unose u svoj organizam značajne količine nikotina i ugljen-monoksida koji mogu dovesti do raka i drugih zdravstvenih problema.