Laboratorijski testovi za dijagnozu HIV infekcije

Indirektnim testovima (ELISA, Western blot) se potvrđuje prisustvo serumskih antitela na HIV. Antitela se mogu detektovati u krvi posle 1 do 3 meseca. Dotle ne postoje u dovoljnoj količini i zato ih testovi ne mogu odrediti – ovo se zove «period prozora». Ukoliko je ELISA test pozitivan, radi se potvrdni Western blot. Direktnim testovima se potvrđuje prisustvo genetskog materijala virusa u plazmi (lančana reakcija polimerizacije – PCR).
Ovaj test se koristi za:
– rano otkrivanje virusa u krvi (u periodu «prozora»)
– određivanje broja virusa u krvi (viremija, viral load), što je veoma važan podatak za donošenje odluke o započinjanju terapije ili za praćenje uspešnosti terapije.

Koji se testovi na HIV najčešće koriste?
Elisa testovi – Testovi za otkrivanje antitela na HIV. Najčešće se u laboratorijama koriste Eliza testovi za otkrivanje antitela na HIV. Postoji čitav spektar Eliza testova, koji mogu biti starijih ili novijih generacija, što ih zapravo svrstava u testove koji ranije ili kasnije otkrivaju antitela u odnosu na rizik (imaju duži ili kraći period prozora). Danas se sve češće koriste antigen-antitelo testovi koji predstavljaju savremene Eliza testova (otkrivaju antitela na HIV) ali u sebi sadrže i neki od antigena samog virusa (najcesce p24) pomoću koga se još više skraćuje period prozora.

PCR testiranje ili “viral load“ testiranje
PCR znači testiranje polimernom lančanom reakcijom (polymerase chain reaction). To je forma testa koji otkriva genetski materijal HIV-a. Moguće je otkriti prisustvo virusa u telu čak iako nije kopiran (replikovan). To je vrlo osetljiv test koji može prouzrokovati probleme pri korišćenju, s obzirom da je veoma osetljiv na kontaminaciju. Metode PCR testiranja se razvijaju, a lažni rezulati su veoma retki. PCR se obično koristi da otkrije HIV infekciju kod dece pre identifikacije majčinih antitetla. Ne koristi se kao rutinsko HIV testiranje kod odraslih.

P24 antigensko testiranje

P24 je antigen HIV-a koji se otkriva u serumu, otprilike dve do tri nedelje nakon HIV inficiranja, prosečno jednu nedelju pre nego sto se otkriju HIV antitela. Test p24 je skup i ne koristi se rutinski. Pa ipak, uključivanjem p24 antigena u “četvrtu generaciju“ Elisa testova na anti HIV antitela, ovi testovi postaju uobičajeniji.

HIV genetski (genomski) test
Ovaj test traga za proviralnim DNK. Iako se mogu javiti lažna očitavanja, test se može koristiti za identifikovanje primarne HIV infekcije.

«Kućno» testiranje
Prodaja opreme za HIV testiranje bilo koje vrste, za kućnu, ili ličnu upotrebu, ne preporučuje se. U većini zemalja sa razvijenim zdravstvenim sistemima takvo testiranje spada u ilegalne radnje. HIV testiranje treba da rade samo kvalifikovani medicinski profesionalci, a takođe svako HIV testiranje treba da bude praćeno savetovanjem.

Čekanje rezultata – koliko dugo se čeka?
Rezultati testa čekaju se jedan do nekoliko dana u zavisnosti od institucije gde se test radi.

Da li test pokazuje kada se infekcija dogodila?
Normalno testiranje na anti HIV antitela ne daje nikakve informacije o tome kada se dogodila infekcija, osim ako ne postoji prethodni negativni rezultat.

Šta je DPST?
Savremene studije pokazuju da je DPST najefikasnija i najisplativija intervencija u odnosu na ostale sveobuhvatne metode u borbi protiv HIV-a.

Dobrovoljno savetovanje i HIV testiranje ima ulogu u prevenciji HIV-a ali omogućava istovremeno i rani pristup tretmanu za one koji imaju HIV. Ono pruža mogućnost osobi ne samo da sazna i prihvati svoj HIV status u poverljivom okruženju, već predstavlja i neku vrstu otvorenih vrata za emocionalnu, socijalnu podrsku i medicinsku negu. Saznavanje HIV statusa, generalno, može da pomogne osobi da planira ponašanje kojim će zaštititi sebe i svoje seksualne partnere od infekcije. Oni koji saznaju da nemaju HIV, mogu da planiraju kako da ostanu HIV negativni. Oni koji imaju HIV imaju mogucnost da na vreme počnu sa tretmanom.
Trudnice koje saznaju da imaju HIV mogu da spreče prenošenje virusa na bebu. Savetovanje pre testiranja, HIV testiranje i savetovanje koje zatim sledi, pomaže ljudima da promene svoje rizično ponašanje i u velikoj meri smanje rizik za HIV transmisiju. Savetovanje pre i posle HIV testiranja je metod kojim se vrši prevencija HIV-a (uključujući tu i njenu dalju transmisiju) kojom se istovremeno pruža i psihosocijalna potpora svima onima koji su bili u riziku od infekcije ili su već inficirani HIV-om. Smisao mu je da pomogne ljudima da preuzmu maksimum odgovornosti za odluke koje se tiču njihovog zdravlja i dobrobiti.
Dobrovoljno savetovanje pre i posle HIV testiranja je proces koji omogućava osobi da sama donosi odluke o tome da li želi da szana svoj HIV status. Odluka je izbor klijenta, zasnovana na informisanoj saglasnosti i doneta u poverljivom okruženju.
Savetovanje je poverljiv razgovor između savetnika i klijenta koji omogućava klijentu da se nosi sa stresom koje HIV testiranje nosi i donese lične odluke vezane za HIV. Savetovanje uključuje i procenu ličnog rizika za dobijanje HIV infekcije, kao i pomoć u promeni rizičnog ponašanja.
DPST intervencija podrazumeva dve sesije savetovanja: savetovanje pre testiranja i savetovanje posle testiranja.
Savetovanje pre i posle testiranja na HIV je razgovor između savetnika i klijenta fokusiran na klijenta, sa ciljem da pomogne klijentu da napravi promene u svom ponašanju koje će smanjiti rizik za dobijanje ili prenosenje HIV-a.
Tako su dve najvažnije komponente DPST:
– Fokusiran na klijenta – savetovanje je dizajnirano tako da se odnosi na lične okolnosti, rizike i potrebe klijenta
– Smanjenje rizika – individualno ispitivanje rizika i razvoj plana smanjenja rizika koji je drugačiji za svakog klijenta

Da li bi trebalo da se testirate na HIV?
Ovj tekst govori o testiranju na HIV, virusu koji izaziva AIDS. Ako razmišljate o testiranju na HIV (ponekad zvanom AIDS test), odgovorite na sledeca pitanja.

Da li ste:

– imali seksualni odnos sa osobom ili osobama za koje niste bili sigurni da nemaju HIV?
– imali seksualni odnos sa osobom za koju znate da ima HIV/AIDS?
– imali neku seksualno-prenosivu bolest, kao što su genitalni herpes ili sifilis?(imanje ovih bolesti olakšava inficiranje HIV – om)
– imali seksualne odnose sa mnogo muskaraca i/ili zena ili sa nekom osobom koja je imala seksualne odnose sa mnogo muskaraca i/ili zena?
– imali seksualne odnose sa osobom koja je intra-venski(I.V.) narkoman?
– razmenjivali igle ili drugi pribor za uzimanje droga?
Ukoliko ste pozitivno odgovorili na bilo koje od postavljenih pitanja, trebalo bi da razmislite o testiranju na HIV.

Kako testiranje na HIV moze da vam pomogne
Ako test pokaže da niste inficirani HIV – om, možete naučiti kako da ostanete HIV negativni.(osoba koja nema HIV se zove HIV negativna osoba).
Ako test pokaže da ste inficirani HIV – om, trebalo bi da se obratite lekaru i preduzmete adekvatne mere koje će vam pomoći da:
– ostanete zdravi duže
– izbegnete dobijanje nekih bolesti izazvanih HIV – om
– što pre dobijete tretman za bolesti koje se ipak neizbežno pojave.
Testiranje je jedini način da saznate da li imate HIV – a testiranje je i prvi korak u dobijanju medicinske nege, adekvatnih saveta i podrške ukoliko vam je potrebna.

Sta učiniti pre testiranja
HIV test vam može pomoći ali je to ujedno i veliki korak! Treba da razmislite o tome kako imanje HIV – a može uticati na vaš život. Sledeći koraci vam mogu pomoći da se spremite za test.
1. Razmotrite mogućnost da kažete nekome kome verujete da ćete se testirati na HIV. Podrška prijatelja ili nekog člana porodice može mnogo da znači.
2. Saznajte koliki je stepen privatnosti i anonimnosti vaših rezultata! Pitajte lekara da li još neko sem vas može saznati rezultat testa.
3. Odredite sebi tačno vreme kada ćete otići po rezultate. Nemojte to odlagati! Test vam može pomoći samo onda kada znate njegov ishod.

Kako izgleda jedno testiranje na HIV
HIV test pokazuje da li u svojoj krvi imate znake prisustva virusa side.Testiranje ima 4 faze.
1. Odlazite na kliniku ili u ordinaciju vaseg lekara. Medicinska sestra ili savetnik vam govore o testu. Mozete postavljati pitanja ili govoriti o svojim strahovima i brigama.
2. Odlučujete da se podvrgnete testu. Medicinska sestra ili tehničar vam uzima malo krvi koristeći iglu.
3. Vaša krv se testira na znake prisustva HIV – a.
4. Rezultati testa dolaze na kliniku. Lekar ili savetnik vam saopštavaju značenje rezultata i kako da dalje postupite u skladu sa rezultatom.

Šta znače rezultati testa
HIV negativan ili nereaktivan rezultat testa znači odsustvo antitela na HIV u vreme testiranja.
Negativan rezultat znači da ili niste inficirani HIV-om ili ste inficirani a testirali ste se u periodu prozora (Window period). To je period koji je organizmu potreban da proizvede testom merljivu količinu anti-tela. Za HIV ovaj period najčešće traje 6 do 12 nedelja; u retkim situacijama ovo vreme može biti duže. (U toku ovog perioda standardni testovi mogu pokazati lažno negativan rezultat zbog čega se preporučuje da test uradite minimum 6 nedelja nakon rizičnog kontakta a da ga zatim, radi potpune sigurnosti ponovite za 6 meseci).
HIV pozitivan, sero pozitivan ili reaktivan znači da ste inficirani HIV-om. Ako je prvi test (zvan ELIZA) pozitivan (pokazuje prisustvo HIV – a), krv će biti ponovo testirana. Ako je i drugi put rezultat pozitivan, primenjuje se druga vrsta testa (Western blot) da bi se rezultat potvrdio. Dva uzastopno pozitivna ELIZA testa potvrdena Western blot testom označavaju „pozitivan“ rezultat. To nedvosmisleno znači da je osoba zaražena HIV-om.

Ustanove u Srbiji u kojima se možete testirati:
Zavod za javno zdravlje Požarevac
Jovana Šerbanovica 14 Požarevac
012/222/568
Odeljenje za transfuziju krvi opšte bolnice

Požarevac „Dr Voja Dulić“
Bretstva i jedinstva 103 Požarevac

Gradski zavod za javno zdravlje
29 novembra 54a Beograd
011/323 00 38

Institut za infektivne i tropske bolesti – Centar za AIDS
Bulevar JNA 16 Beograd
011/683 366

Zavod za zdravstvenu zastitu studenata
Proleterskih brigada 57 Beograd
011/444 34 42

Institut za javno zdravlje
Bulevar dr Zorana Đinđića 50, Niš
018/4226-384

Institut za javno zdravlje Vojvodine
Futoška 121 Novi Sad
021/4897-838
Za sve ostale informacije mozete se obratiti na telefon AIDS – INFO servisa Omladine JAZAS-a 012/222-946

[/title]