[title h6=“title_violet“]
Aerosoli su čvrste čestice ili male tečne kapi iz dima, prašine, letećeg pepela i kondenzovanih gasovitih supstanci koje mogu da se nađu u vazduhu. Neke od tih čestica dovoljno su velike ili tamne da mogu biti viđene kao dim ili čađ. Nastaju u industrijskim procesima, na deponijama, sagorevanjem goriva, iz prašine sa puteva, građevinskim radovima, vulkanskim erupcijama, šumskim požarima itd. Neke čestice emituju se direktno iz svojih izvora, dok druge nastaju kada gasovi kao sumpordioksid, azotovi oksidi ili nemetanski organski gasovi i pare reaguju sa drugim jedinjenjima u vazduhu i formiraju manje isparljive supstance, a potom i najfinije mikrodispergovane čestice, sa kojima gasovi mogu ponovo stupati u reakcije. Aerosoli su veoma štetni po ljudsko zdravlje.
Biootpad ili organiski otpad je biorazgradivit otpad koji se biološkom obradom može preraditi u kvalitetan kompost.
Biorazgradiva materija je generalno organskog porekla, biljnog ili životinjskog, odnosno potiče od živog organizma, ali takođe možemo da imamo i veštačke materije koji su dovoljno slične biljnim i životinjskim, pa mogu da se razgrađuju prirodnim putem usled delovanja mikroorganizama (aerobnih ili anaerobnih). Većina organskih materija, kao što su ostaci hrane ili papir su biorazgradivi. Biorazgradiva materija je bez štetnog uticaja na okolinu.
Ekologija od grčke reči: οίκος, oikos, „domaćinstvo“; i λόγος, logos, „znanje“) je interdisciplinarna nauka koja se bavi proucavanjem raznih živih organizama, njihovim medusobnim interakcijama, kao i okolinom u kojoj žive – mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim faktorima koji ih okružuju.
Ekološka ambalaža je ona ambalaža koja ne šteti prirodi, odnosno napravljena je od materijala koji su biorazgradivi, tako da se umesto ambalaže načinjene od veštačkih materijala, ova eko ambalaža smatra njenom „environmentally friendly” alternativom.
Ekosistem je dinamičan kompleks zajednica biljaka, životinja i mikroorganizama i njhove nežive sredine koji stupaju u međusobne odnose i stvaraju funkcionalnu zajednicu.
Herbicidi su hemikalije koje kontrolišu rast i napredovanje, odnosno uništavaju nepoželjne biljke. Industijski otpad je tip otpada koji se proizvodi u industrijskim postrojenjima kao i rudnicima. Pojavio se sa pojavom industrijske revolucije.
Industrijski otpad može da bude toksičan i hemijski. Hemijski otpad nastaje od opasnih hemikalija koje se koriste uglavnom u velikim fabrikama. Insekticidi su hemikalije koje se koriste protiv insekata u svim njihovim razvojnim fazama.
Insekticidi su hemikalije koje se koriste protiv insekata u svim njihovim razvojnim fazama. Insekticidi se koriste u poljoprivredi, medicini, industrijskoj proizvodnji, kao i domaćinstvima. Smatra se da je upotreba pesticida najveći faktor povećanja poljoprivredne proizvodnje u dvadesetom veku. Gotovo svi insekticidi imaju mogućnost da značajno izmene eko sistem, mnogi su štetni za ljudsko zdravlje, drugi se gomilaju u lancu ishrane. Neophodno je da se nađe balans između poljoprivrednih potreba i prirodnih i zdravstvenih pitanja kada se govori o upotrebi insekticida.
Kompostiranje je proces pravljenja komposta usled aerobne razgradnje biorazgradivih organskih materija. Kompost je jedan od prirodno najboljih đubriva. Dodavanje komposta zemlji poboljšava njenu plodnost, kao i što stimuliše zdrav razvoj korena biljaka. Organske materije u kompostu daju hranu mikroorganizmima, koji održavaju zemljište zdravim. Kompostiranje može da se obavlja u kućnoj bašti ili se dobija industrijski.
Komunalni otpad je smeće iz domaćinstva, zatim smeće koje nastaje čišćenjem javnih i prometnih površina, otpad sličan otpadu iz domaćinstva koji nastaje u radnim prostorijama, ustanovama i uslužnim delatnostima. U kontejnere za komunalni otpad zabranjeno je odlagati: tečne i polutečne materije, žar, uginule životinje, električne baterije, akumulatore, auto-gume, otpad iz klanica, mesara i ribarnica, zeleni otpad, građevinski otpad, opasni otpad, ambalažni otpad.
Kućni komposter je posuda u koju odlažemo otpatke organskog porekla, kako bi se u procesu razgradnje pretvorili u kompost, odosno humus.
Metalni ambalažni otpad, a posebno aluminijumski ambalažni otpad je vredna sirovina koja može lako da se reciklira, ako se odvojeno prikuplja. Čelik i aluminijum su uobičajeni metali oko nas, i proizvode se i koriste u velikim količinama. Konzerve hrane ili pića, alu folija u domaćinstvima, delovi kola, kompjutera, bele tehnike i ostalog su veoma korisni u preradi, jer metal može da se reciklira neograničen broj puta, a da ne gubi ništa od svojih osobina.
Neobnovljivi izvori energije su prirodni izvori koji su rezultat geoloških procesa dugih milionima godina. Na pirmer rude, minerali, fosilna goriva (nafta, plin, ugalj, itd).
Obnovljivi izvori energije su prirodni izvori energije koji se obnavljaju prirodnim putem. Mogu biti biljnog i životinjskog porekla. Obnovljiva energija koristi prirodne izvore kao što su sunčeva energija, vetar, plima, geotermalna toplota, koji se prirodno obnavljaju.
Odlaganje otpada je njegovo razvrstavanje, transportovanje kao i tretiranje, a zatim njegovo deponovanje na površini ili ispod površine zemlje.
Opasan otpad je otpad koji sadrzi sastojke koji mogu da izazovu trajno ili privremeno oštećenje zdravlja i prirodne sredine. Na pirmer radioaktivni otpad.
Organska hrana je hrana koja se proizvodi prema određenim proizvodnim standardima. Na primer, žitarice ne smeju da se dobijaju korišćenjem pesticida, veštačkog đubriva, ljudskog otpada, a u procesu prerade ne smeju biti tretirane jonizujućom radijacijom, niti im se dodavati aditivi za hranu. Što se tiče životinja, one se uzgajaju bez upotrebe antibiotika i hormona rasta. U većini zemalja, hrana koja nosi oznaku organska, ne sme biti genetski modifikovana.
Organski otpad podrazumeva sve što je prirodnog porekla, travu, lišće, drveće, ostatke hrane.
Otpad predstavlja materije ili predmete koji nisu primarni prozivodi (odnosno proizvodi koji su namenjeni tržištu potrošne robe), zatim roba koja je završila svoj upotrebni vek, materije koji nastaju pri preradi sirovih materijala u finalne proizvode, kao i smeće koje se odbacuje, a nastalo je ljudskim aktivnostima.
Pesticidi su supstance ili hemijske mešavine koje se koriste u preventivi, odnosno uništavanju napasti i štetočina. Pesticidi obuhvataju otrove za suzbijanje: -insekata (insekticidi), -glodara (rodenticidi), -korova (herbicidi), -gljivica (fungicidi), -grinja i pauka (akaricidi) i -mekušaca (limacidi ili moluskicidi).
PET ili Polietilen teraftalat je termoplastični polimer granulat iz porodice poliestera i ima svoju široku primenu u proizvodnji sintetičkih vlakana, ambalažnih pakovanja za pića, hranu ili tečnosti. PET je jedan od najvažnijih sirovih materijala koji se koriste u veštački dobijenim vlaknima. Period razgradnje PET-a je i do nekoliko stotina godina.
Ponovna upotreba jeste ponovna upotreba materijala, odnosno odbačenog predmeta bez promene strukture njegovog materijala, što može na primer da bude slučaj kod reciklaže.
PVC– polivinil hlorid ili skraceno PVC je široko rasprostranjeni po upotrebi termoplastični polimer. Globalno, preko 50% proizvedenog PVC-a se koristi u građevinskoj industriji, gde sve više zamenjuje tradicionalne građevinske materijale kao što su drvo, beton i glinu. Kao tvrda plastika koristi se za pravljenje magnetnih traka, ploča, prozorskih profila, za vodovodne cevi, dok se kao meka plastika koristi u izradi odeće, podova, izolaciju električnih kablova na primer. Iako štetno utiče na zdravlje ljudi i okoline, PVC i dalje ima široku primenu. Zbog skupih troškova reciklaže, reciklira se u zanemarljivoj količini. Postoje pokušaji da se određenim industrijskim procesima iz PVC -a dobiju gorivo i minerali.
Reciklaža je proces sakupljanja i tretiranja otpada kako bi se ponovo upotrebio kao sirovi materijal u pravljenju istih ili sličnih proizvoda.
Sanitarna deponija posebno uređen prostor, izgrađen i opremljen za trajno, kontrolisano, organizovano i sigurno odlaganje otpada, kako ne bi štetio okolini i prirodi, kao i zdravlju ljudi. Stiropor je ekspandirani polistiren, najpoznatiji toplotno-izolacioni materijal.
Stiropor e ekspandirani polistiren, najpoznatiji toplotno-izolacioni materijal. Stiropor ima veliku primenu u industriji i proizvodnji, ali je široko poznata njegova upotreba u izradi ambalažnih pakovanja, ili caša za kafu i tople napitke za poneti, ili na primer za transport. Što se tiče njegove razgradnje u prirodi, ona traje i po nekoliko stotina godina. Stiropor se na žalost retko, ako uopšte, reciklira, jer njegova reciklaža nije profitabilna. Upotreba stiropora za jednokratnu ambalažu za hranu i pića je zabranjena u mnogim zemljama.
Toksični otpad je otpadni materijal, često u hemijskom obliku, koji može da izazove smrt ili povredu živog bića. Toksični otpad obično nastaje kao proizvod industrijske proizvodnje, ali može da nastane i usled aktivnosti gradskih, poljoprivrednih, vojnih, zdravstvenih ustanova, radioaktivnih izvora, lake industrije, kao što su hemijsko čišćenje na primer. Toksini se inače obično otpuštaju u vazduh, vodu ili zemljište.
Upravljanje otpadom je proces sakupljanja, transporta, procesuiranja, recikliranja i odlaganja otpadnih materija, naročito onih koje su proizvedene ljudskim aktivnostima, sve u cilju smanjivanja njihovog uticaja na ljudsko zdravlje, izgled i higijenu životne sredine. U poslednjih nekoliko decenija sve veća je tendencija da se kao osnovni ciljevi upravljanja otpadom smatraju i njegov uticaj na prirodnu stredinu, kao i na mogućnosti dobijanja izvora novih sirovina iz otpada.
[/title]