Volonteri

[link_more url=“http://jazaspozarevac.org/galerija/nove-fotografije/“ text=“Fotografije >>>“]
[title h1=“title_violet“]

Koliko je neki čovek vredan za svoju zajednicu zavisi, u prvom redu, o tome koliko su njegovi osećaji, misli i dela usmereni na unapređivanje života drugih ljudi… ALBERT EINSTEIN

[/title]
[title h1=“title_violet“]Šta je volonterizam[/title]
[title h4=“title_violet“]

Volonterski angažman, tj. dobrovoljan i besplatan rad u korist drugih ili za opšte dobro, jedan je od kamena temeljaca civilnog društva, jer oživljava najplemenitije vrednosti čovečanstva – zauzimanje za mir, slobodu, mogućnost izbora, sigurnost i pravednost za sve ljude.
Razni ljudi pod volonterizmom podrazumevaju razne stvari. Za neke je ključna karakteristika volonterskog rada odsustvo novčane nadoknade za nečiji rad, dok je za druge to odsustvo prisile bilo koje vrste.
Volonterizam ima razne oblike i značenja u zavisnosti od okruženja i pod velikim je uticajem istorije, politike, religije i kulture određenog regiona. Ipak, moguće je odrediti neke ključne karakteristike onoga što određuje svaku volontersku aktivnost.

[/title]
[title h4=“title_violet“]Zajednički imenitelji volonterskog rada jesu:

besplatan rad,
dobrovoljan rad,
rad koji traje neko određeno vreme (određen broj sati angažovanja),
rad koji je usmeren na ostvarivanje dobrobiti drugih ljudi (pomoć usmerena ka ljudima sa kojima volonter nije u srodstvu),
organizovan rad

Volonterizam je od velikog značaja za rešavanje brojnih problema koji postoje u svakoj zajednici, kao i za jačanje solidarnosti članova zajednice.
Volontiranje, kao oblik građanskog aktivizma, ističe ono najbolje u čoveku, menja svest ljudi, poboljšava kvalitet života, razvija toleranciju, ruši predrasude i negativne stereotipe. Volonterskim radom ne dobijaju samo krajnji korisnici tog rada već i sami akteri, tj. volonteri, jer dobijaju nova iskustva i, što je najvažnije, jer se osećaju korisno.

[/title]

[title h4=“title_violet“]Vrednosti volonterizma

SOLIDARNOST – kao svest o potrebi uzajamne odgovornosti radi ostvarivanja pravednijih odnosa među ljudima

TOLERANCIJA – kao prihvatanje tuđih shvatanja i stavova, bez obaveznog slaganja sa istim

RAVNOPRAVNOST – kao jednaka prava i mogućnosti za svakoga bez obzira na pol, starost, obrazovanje, rasu, nacionalnost, društveni status, političke i religijske stavove i sve ostale vidove različitosti

MIR I NENASILJE – kao osnovni principi razmišljanja i ponašanja

ŽIVOT U SKLADU SA PRIRODOM – kao težnja ka promeni životnih obrazaca ponašanja i njihovo usklađivanje sa osnovnim

[/title]

[title h4=“title_violet“]

Ljude na volontiranje podstiču različita, često višeslojna osećanja i potrebe. U osnovi je altruizam, tj. želja da se pomogne drugima, koji je povezan sa vlastitim interesima u obliku novih poznanstava, učenja novih veština ili prijatnog provođenja slobodnog vremena.
Motivi za bavljenje volonterskim radom mogu se grupisati u šest glavnih kategorija podeljenih na dve kategorije:

1. Motivi vezani za zadovoljenje sopstvenih potreba, kao što su:
• Vrednosti – lične vrednosti i zalaganje za delovanje u skladu sa određenim sopstvenim uverenjima,
• Napredovanje – želja za napredovanjem u karijeri jer se volonterskim radom mogu steći veštine i znanja koje se mogu profesionalno i lično upotrebiti,
• Društvo – Volontiranje donosi kontakte i poznanstva sa novim i zanimljivim osobama.

2. Motivi okrenuti ka spolja, odnosno ka drugima i zajednici:
• Motivacija u vezi sa građanskom svešću i doprinosom društvu i zajednici,
• Motivacija humanog, altruističkog karaktera,
• Motivacija u vezi sa društvenim vrednosnim sistemom.

Šta je omladinski aktivizam?

Biti aktivan znači znati šta hoćeš i želiš, i uraditi to. To znači uticati na odluke o ličnom razvoju, razvoju tvoga grada, tvoje zajednice, osim škole i kafića imati i druge aktivnosti koje će ti omogućiti da putuješ, upoznaješ nove ljude, stičeš nova znanja (npr. o održivom razvoju, ljudskim pravima, ravnopravnosti polova, evropskim integracijama i dr.) i veštine (projektnog menadžmenta, komuniciranja, lobiranja, debatovanja, marketinga…).
Biti aktivan, znači biti privlačan i za poslodavce, za one koji daju stipendiju, za univerzitete, za organizatore posebnih događaja i projekata, i uopšte za druge osobe, sigurno da je jako bitno u životu.
Dakle, ako si mlad, odnosno mlada (u Srbiji, imaš od 15-30 godina) i imaš navedene osobine aktivne osobe ti si na neki način već omladinski aktivista/ aktivistkinja.

Aktivizam mladih znači društveni angažman i politički aktivizam mladih, aktivno učešće mladih u rešavanju za njih relevantnih pitanja i donošenju odluka u lokalnim zajednicama kao i na državnom nivou. U Republici Srbiji živi oko million mladih. Oni predstavljaju izuzetno značajnu kategoriju stanovništva i buduće nosioce promena. Zato je neophodno posvetiti adekvatnu pažnju njihovim potrebama, stavovima i željama, kao i podršci i razvoju omladisnkog aktivizma.
„Aktivizam je planirano ponašanje da bi se postigli socijalni ili politički ciljevi kroz aktivnosti kakve su podizanje svesti, stvaranje koalicija, vođenje političkih kampanja, proizvodnja propagandnog materijala, stvaranje publiciteta, kao i preduzimanje drugih akcija kako bi se uticalo na socijalne promene. Socijalni rad u zajednici posebno stimuliše razvoj onih oblika aktivizma koji stimulišu promene i utiču na poboljšanje uslova života, posebno marginalnih grupa i ugroženih pojedinaca. Uslov za to je samoorganizovanje pojedinaca i grupa. U zavisnosti od konteksta vremena i društvene sredine, reč aktivizam dobija različite prizvuke. Aktivista/aktivistkinja je pojedinac/pojedinka koji se bavi aktivizmom, a čije akcije imaju za cilj socijalnu promenu. Aktivisti posvećeni društvenim promenama su obično u jednoj oblasti više angažovani nego u drugoj, pa tako postoji: mirovni aktivizam, ekološki aktivizam, feministički aktivizam itd.“ (Delovi članka su preuzeti sa Vikipedije, iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“)

Aktivizam mladih podrazumeva samoorganizovanje kroz formalne grupe NVO – omladinske organizacije. Takođe, tu su i organizacije/ udruženja građana za mlade, one kojima ne upravljaju mladi, ali su posvećene radu sa mladima. Kroz ove oblike organizacija mladi sprovode različite akcije i učestvuju u raznim projektima.
U Srbiji postoji veliki broj omladinskih nevladinih organizacija, i raznih organizacija za mlade, na nacionalnom nivou ali i onih koje deluju u pojedinim lokalnim sredinama. One razvijaju brojne programe: mogućnosti za dodatno neformalno obrazovanje, volonterske prakse, omladinske razmene i putovanja, kreativne programe za ispunjenje slobodnog vremena, i razne druge.
Saradnici ovih dveju vrsta organizacija koji rade na sprovođenju aktivnosti zovu se omladinski radnici (youth workers). Mogućnost za omladinski aktivizam jeste i osnivanje, ili priključenje već postojećoj, neformalnoj grupi mladih (školskoj sekciji, đačkom parlamentu, lokalnoj akciji,pozorišnoj trupi, bendu i slično).

Zašto omladinski aktivizam?
Mladi najuspešnije i najlakše zastupaju svoje interese kroz omladinski aktivizam: umrežavanje i sprovođenje projekata u cilju unapređenja kvaliteta života mladih, ali i ostvarivanja prava i jednakih mogućnosti učešća u različitim oblastima društva.
Omladinski aktivizam nije jedna aktivnost, nego više različitih aktivnosti i projekata. On podrazumeva male lokalne akcije u lokalnim sredinama, ali i mladih i za mlade na regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou, kako bi efektivnije i efikasnije delovali na poboljšanje stanja mladih i unapređenje građanskog društva.

[/title]
[title h4=“title_violet“]

Omladinski aktivizam podrazumeva:

zajednički poduhvat mladih

prilike za sticanje novih stavova, znanja i veština

skup različitih interesovanja, talenata, mogućnosti i potreba (timski rad)

ličnih doprinos mladih u ostvarivanju zajedničkih ciljeva i interesa

zasnovanost na potrebama mladih

izazovnu i mladalačku aktivnost

nudi mogućnosti za nova iskustva i izazive

koristan je mladima i/ ili zajednicama

Oblasti kojima se najčešće bavi omladinski aktivizam:
Politika za mlade / omladinska politika – predstavlja skup načela, vrednosti, stavova, ciljeva i akcija u svrhu poboljšanja kvalitete života mladih. Nosioci politike za mlade mogu biti vlasti, javne institucije, nevladine organizacije, organizacije mladih… Kreiranje omladinske politike se često vidi kao izraz sistemske brige za mlade. Na nivou lokalne zajednice i na nacionalnom nivou ono nosi brojne prednosti kao što su: ciljano rešavanje potreba i problema mladih, priprema mladih da budu odgovorni građani, jer zadovoljni i dobro obrazovani građani donose napredak društvu u kome žive, i druge.
Aktivno učešće mladih u donošenju odluka od značaja za njihovu budućnost može veoma da utiče na poboljšanje njihovog položaja u društvu. Iskustva mnogih zemalja su pokazala da bez aktivizma i učešća u društvenom životu mladi postaju „nevidljivi“, marginalizovani deo društva, a njihove potrebe bivaju zanemarene. Takva društva mladi napuštaju.
Realizacija projekata za dobrobit zajednice
Humanitarni rad i dobro delo
Različiti volonterski programi
Međunarodne razmene mladih
Aktiviranje u organizacijama civilnog društva
Organizacije mladih – svi oblici samoorganizovanja mladih; uključuju podmladke političkih stranaka, udruženja mladih, udruženja za mlade, klubove za mlade, inicijative mladih, đački parlamenti, studentske organizacije, neformalne inicijative mladih, zadruge mladih..; načelna razlika od udruženja za mlade jeste to što udruženja mladih vode mladi koji su demokratski izabrani od članstva udruženja.
Udruženja i organizacije za mlade – udruženja građana/ki registrovana prema Zakonu i koja su fokusirana u svom radu na potrebe mladih;
Podmladak političke stranke – subjekt koji unutar političke stranke, okuplja mlade članove te stranke; radi u skladu sa Statutom te političke stranke;
Studentska udruženja – udruženja mladih koja se bave pitanjaima visokog obrazovanja
Neformalna grupa mladih – inicijative od strane dve ili više mladih osoba koje su usmerene prema određenom cilju kojim se poboljšava kvaliteta građana (nemaju status pravnog lica)
Učenički parlament – demokratski izabrana struktura od strane učenika srednje/osnovne škole koja savetuje obrazovne institucije (nemaju status pravnog lica)
Uključivanje i delovanje u mreže mladih i međunarodne omladinske pokrete.