{"id":345,"date":"2011-06-03T19:53:40","date_gmt":"2011-06-03T18:53:40","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ngo\/?page_id=345"},"modified":"2011-06-03T19:53:40","modified_gmt":"2011-06-03T18:53:40","slug":"duvan","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/jazaspozarevac.org\/?page_id=345","title":{"rendered":"Duvan"},"content":{"rendered":"

[frame title=““ href=““ src=“https:\/\/jazaspozarevac.org\/images\/baza-znanja\/bz\/duvan.jpg“ width=“100″ height=“140″ type=“right“ target=““]
\n[title h6=“title_violet“]<\/p>\n

Poreklo.\u00a0<\/strong>Duvan je biljka koja poti\u010de iz tropskih delova Amerike. U Evropu je done\u0161en po\u010detkom 16. veka. Li\u0161\u0107e duvana je prirodni produkt slo\u017eenog sastava. Proizvodnja duvana je legalizovan izvor prihoda velikog broja zemalja u svetu koje imaju sopstvenu duvansku industriju.
\nIzgled.\u00a0<\/strong>Budu\u0107i da je zavisnost od duvana najrasprostranjeniji oblik zavisnosti,\u00a0svima je poznat njegov izgled u kom dolazi do krajnjih korisnika.
\nUpotreba<\/strong>. Duvan se konzumira naj\u010de\u0161\u0107e metodom pu\u0161enja (u obliku cigarete ili se pu\u0161i u luli), ali i \u017evakanjem, veoma retko u\u0161mrkavanjem (sitnog praha koji nastaje finim meljenjem).<\/p>\n

[\/title]
\n[title h6=“title_violet“]<\/p>\n

\u0160tetni efekti i posledice upotrebe<\/strong>. Sagorevanjem samo jedne cigarete nastaje oko 2l duvanskog dima koji u sebi sadr\u017ei oko 4000 \u0161tetnih hemijskih jedinjenja, \u0161to problem pasivnog pu\u0161enja \u010dini bitnim aspektom borbe protiv zavisnosti od ove supstance psihoaktivnog dejstva.
\nU duvanskom dimu je otkriveno postojanje oko 50 \u2013 ak katranskih jedinjenja kancerogenog kvaliteta. Naj\u0161tetnija hemijska jedinjenja koja se nalaze u duvanskom dimu jesu nikotin, ugljen monoksid i katran.<\/strong>
\nNikotin<\/strong> je uljana supstanca bez boje i mirisa. Ipak, stajanjem na vazduhu dolazi do procesa oksidacije i razvija se sme\u0111a boja i karakteristi\u010dan miris duvana. Ubraja se u alkaloide. Rastvorljiv je u vodi i dobro se resorbuje preko sluzoko\u017ee i ko\u017ee. Ovaj sastojak duvana je odgovoran za nastanak fizi\u010dke i psihi\u010dke zavisnosti.
\nEfekti nikotina,<\/strong> proizilaze iz njegove reakcije sa nikotinskim receptorima i zavisni su od upotrebljene doze. U malim dozama nikotin stimuli\u0161e nikotinske receptore, u ve\u0107im dozama njegovo delovanje je dvofazno: u po\u010detku izaziva stimulaciju, a posle toga dovodi do depresije.
\nIzuzetno je otrovan. Pu\u0161enjem samo jedne cigarete u organizam se unosi od 0.1 do 1 miligram nikotina. Smrtonosna doza je 60 mg. Smrt zbog nikotina nastaje kao posledica paralize respiratornog centra usled blokade na nivou disajne muskulature.
\nSimptomi trovanja nikotinom su<\/strong>: mu\u010dnina, vrtoglavica, bledilo, glavobolja, znojenje, slabost, povra\u0107anje i konfuzija.. Nikotin u prvom redu deluje na nervno tkivo.
\nUgljen monoksid<\/strong> nastaje u procesu pu\u0161enja kao produkt nepotpunog sagorevanja duvana.Ugljen monoksid je otrov, bez boje i mirisa \u0161to ga \u010dini opasnim i izaziva najvi\u0161e akutnih trovanja.
\n\u0160tetni efekti ugljen monoksida<\/strong>. Ugljen monoksid se vezuje 200 puta \u010de\u0161\u0107e sa hemoglobinom nego kiseonik, i na taj na\u010din remeti prenos kiseonika putem krvi (efekat blokade disajnih enzima). Ugljen monoksid o\u0161te\u0107uje zidove arterija i pove\u0107ava rizik su\u017eavanja sr\u010dane arterije vode\u0107i ka infarktu srca.
\nKatran <\/strong>je najopasnija hemikalija iz dima cigarete. Katran je produkt suve destilacije sadr\u017eaja li\u0161\u0107a duvana. Katran se kondenzuje u lepljivu i sirupastu masu u plu\u0107ima i drugim disajnim organima gde uzrokuje razli\u010dite bolesti.
\n\u0160tetno dejstvo katrana<\/strong>. Dok ljudi pu\u0161e zbog efekata nikotina na mozak, oni uglavnom ose\u0107aju posledice od efekata katrana. Hemijski sastav katrana je sme\u0161a aromati\u010dnih ugljovodonika me\u0111u kojma preko 50 su kancerogeni. Novija istra\u017eivanja pokazuju da su neki kancerogeni spojevi iz duvanskog dima \u00bbpotpuni\u00ab kancerogeni \u010dinioci, a neki \u00bbnepotpuni\u00ab. Ti \u00bbnepotpuni\u00ab deluju kao pokreta\u010di ili unapre\u0111iva\u010di malignog bubrenja. Neki od kancerogenih spojeva deluju kao \u00bbubrziva\u010di\u00ab tj. ubrzavaju kancerogenu aktivnost policikli\u010dnih aromati\u010dnih ugljovodonika. Iako legalno prihva\u0107en u gotovo svim dr\u017eavama sveta duvan spada u jedan od najve\u0107ih otrova koje \u010dovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugro\u017eavaju\u0107i kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe.Veliki problem pu\u0161enja je i to \u0161to mladi sve ranije i ranije po\u010dinju sa konzumiranjem duvana, ne shvataju\u0107i njegove lo\u0161e strane kao \u0161to je njegova \u0161tetnost po njihov organizam.
\nSvake godine oko 4 miliona ljudi izgubi \u017eivot zbog pu\u0161enja, tj. svakih 8 sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana, u kojem se nalazi preko 4 000 \u0161tetnih i 43 kancerogene materije koje izazivaju preko 40 vrsta razli\u010ditih oboljenja od kojih je ve\u0107ina veoma te\u0161ka i smrtonosna. Duvanski dim je pun kancerogenih agenasa, uklju\u010duju\u0107i ugljen monoksid, katran.
\nNikotin je visoko toksi\u010dna droga i stvara zavisnost kao i heroin. Te\u0161ko je prestati sa uzimanjem duvana kao \u0161to je te\u0161ko prestati sa uzimanjem heroina. \u010cak jedna ili dve cigarete mo\u017ee izazvati povi\u0161enje krvnog pritiska, ubrzanje pulsa i smanjenu cirkulaciju krvi u organizmu. Katran u cigaretama izaziva plu\u0107ni i rak grla i hroni\u010dne grudne infekcije. Nefiltriran dim zapaljene cigarete je naj\u0161tetniji deo.
\nNepu\u0161a\u010di koj su redovno izlo\u017eeni duvanskom dimu (pasivno pu\u0161enje) unose u svoj organizam zna\u010dajne koli\u010dine nikotina i ugljen-monoksida koji mogu dovesti do raka i drugih zdravstvenih problema.<\/p>\n

[\/title]<\/p>\n

[col_1_2 style=“box border box_white“]
\n [title]Deset razloga za neuzimanje cigareta:
\n[arrow_list]<\/p>\n