advert
Omladina JAZAS-a Požarevac

Omladina JAZAS-a Požarevac

Uz Pasoš kompetencija lakše do zaposlenja

Omladina JAZAS-a Požarevac (Akreditovana organizacija za primenu i unapređenje standard omladinskog rada) učestvuje u realizaciji projekta “Uz Pasoš kompetencija lakše do zaposlenja” koji sprovodi  Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Uz podršku omladinskog radnika Omladine JAZAS-a, Zorana Jovića, 10 mladih iz Požarevca će proći proces popunjavanja onlajn upitnika – Pasoš kompetencija.

Prvi sastanak sa mladima u Požarevcu biće održan u periodu 30. januar – 05. februar, a mladi imaju rok do 15. februara da popune upitnike.

“Akcenat je na neformalnom obrazovanju i na sticanju znanja, veština i sposobnosti odnosno kompetencija kroz omladinski rad. Svi mladi koje smo pozvali su uključeni u rad naše organizacije ili su nekad bili. Uslov je da ih poznajemo, jer mi procenjujemo njihove kompetencije kroz ovaj onlajn alat – Pasoš i dajemo preporuku za potencijalne poslodavce. Mi pronalazimo poslodavce sa kojima NAPOR stupa u kontakt i zakazuje intervjue sa mladima. Svi mladi će ići na intervju. Neki samo zbog iskustva, jer im posao još uvek ne treba, a neki i zbog zapošljivosti.” kaže Zoran Jović.

pasos-1

Tražiš posao? Nema ga? Nisi sam. Skoro polovina mladih nema posao, a četvrtina njih nije ni aktivna u traženju, niti se obrazuje, formalno ili neformalno, podaci su iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Međutim, Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) rešila je da problem zapošljivosti smanji Pasošem kompetencija.

Šta je Pasoš kompetencija?

To je dokument u kom se procenjuju kompetencije, odnosno znanja, veštine i vrednosti koje osoba stiče neformalnim obrazovanjem u omladinskom radu. Ako ste išli na seminare, radionice, obuke ili učestvovali u projektima koji nisu izašli iz srednjih škola ili fakulteta, verovatno ste iz toga nešto naučili zbog čega ste bolji. Takvo znanje se u Pasošu kompetencija procenjuje i kasnije pokazuje poslodavcima.

Pasoš kompetencija će prikazivati lična, socijalna i radna znanja i veštine, a trenutno onlajn upitnik ispunjava 200 mladih iz cele Srbije. Potom u istu bazu ulazi mentor – omladinski radnik procenjivač, koji daje svoju procenu koliko je mlada osoba razvijena i ujedno joj daje povratnu informaciju da li je svesna koliko se dobro procenila. Naredni korak je da mladi sa tim dokumentom idu kod poslodavaca na razgovore za posao, pa će i poslodavci dati svoje mišljenje o tome koliko je taj alat koristan.

Rad na alatu kojim se mere kompetencije i čitavom mehanizmu koji bi trebalo da bude na nacionalnom nivou, u drugim državama trajao je pet do sedam godina.

U Srbiji sada počinje treća godina izrade alata, a do sada je NAPOR uradio istraživanje o iskustvima u svetu, ispitivanje potreba mladih i prvu radnu verziju alata koja je na jesen poboljšana.

Šta kažu neki od učesnika na projektu:

  • „Još pre pet godina sam počeo da pohađam seminare i edukacije i ono što mi je bilo zanimljivo jeste druženje i princip koji postoji u neformalnom obrazovanju, koji je otvoren, slobodan, gde učiš iz iskustava drugih ljudi i svog iskustva i gde praktično prolaziš kroz one stvari koje teorijski obrađuješ na samoj radionici. Za mene učešće u ovakvom projektu znači da mogu da uvidim na kom su nivou moje kompetencije i da kroz ovaj proces i popunjavanje baze i izrade tog pasoša mislim da ću bolje da upoznam sebe“, kaže učesnik projektaNemanjaObradović
  • „Ceo ovaj proces je proces učenja. Cilj nije samo da mladi dobiju pasoš kompetencija koja je unapređena varijanta portfolija, odnosno CV-ja, nego da kroz taj proces kao mlada osoba naučim šta su kompetencije, da prepoznam gde sam vešt, gde sam stvarno postigao veliko iskustvo i na čemu još treba da radim“, kaže programska koordinatorka NAPOR-a Marijana Rodić.
  • “Takav dokument će najviše koristiti poslodavcima u malim i srednjim preduzećima, koji nemaju mogućnost da zaposle menadžera ljudskih resursa kada traže nove saradnike. Poslodavcima su važne kompetencije koje se odnose na dugoročno učenje i sposobnost kandidata da se prilagodi korporativnoj kulturi kompanije”, kaže HR asistent iz autoindustrije Gordana Mihailović.
  • „Važno je da uvidimo koliko je kandidat fleksibilan, prilagodljiv i sposoban da reši određene problemske situacije. To se stiče sinergijom formalnog i neformalnog obrazovanja, jer će upravo neformalno obrazovanje dati fleksibilnost prilagođavanju korporativnoj kulturi kompanije pa onda i svemu ostalom. I kompetencije, a posebno veštine, ne mogu tako lako da budu procenjene na osnovu samo jedne metode tokom procesa regrutacije budućih zaposlenih. Sigurno da će takav dokument biti od velike važnosti, jer će poslodavcu dati uvid obackgroundu kandidata“, dodaje Mihailović.

Share on Facebook14Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Share on Google+0Email this to someone

Choose language / Prevodi

EnglishSerbian