[title h6=“title_violet“]

HEROIN
Da li ste znali da: naziv morfin ima korene u imenu paganskog boga zaborava i sna Morfeja, zbog smirujućih efekata koje ova droga ima. Opijum se dobija iz biljke papaver somniferum, koja raste na Srednjem Istoku, Jugoistočnoj Aziji i delovima Centralne i Južne Amerike.Veruje se da su opijum koristili još stari Egipćani, Grci i Rimljani. Engleski fizijatar Tomas Sindenham je 1680. godine uveo upotrebu opijuma u medicinske svrhe, tako da su ga u sedamnaestom veku koristili mnogi narodi Evrope za zdravstvene probleme. U SAD-u je davan ranjenicima tokom prvog svetskog rata. Morfin je otkriven 1803. godine i on predstavlja glavni ekstrakt iz sirovog opijuma, a sedamdesetak godina kasnije je hemijskom reakcijom iz morfina dobijen i heroin.
Heroin se žargonski još naziva: dop, hors, žuto, žutica, pajdo…
[frame title=““ href=““ src=“http://jazaspozarevac.org/images/baza-znanja/bz/heroin.jpg“ width=“200″ height=“150″ type=“left“ target=““]

Heroin je polusintetska droga koja se dobija preradom morfina, prirodne supstance koja se dobija iz čaura opijumskog maka. Sastoji se od sitnih kristala koji liče na šećer u prahu i brašno, a boja mu varira od bele, preko boje slonove kosti, do smeđe boje.

Upotrebljava se na različite načine: ušmrkavanjem, pušenjem, inhaliranjem isparenja sa folije i intravenski. Intravenozno uzimanje heroina ujedno izaziva najjači i najbrži efekat, a usled nedostatka zdravih vena heroin je moguće ubrizgati u arteriju, mišić ili pod kožu.
Dejstvo: heroin spada u depresore CNS-a i prilikom intravenske upotrebe mogu se razlikovati tri faze: 1. faza udarnog dejstva– traje kratko, nekoliko minuta i ispoljava se u vidu telesnih senzacija, sa subjektivnim osećajem toplote; 2. euforično meditativna faza u kojoj nastaje smirenost, prijatan umor i blaga euforija; 3. faza u kojoj su izraženi hipnotički efekti. Ukupni efekti traju 3- 6h.
Posledice upotebe heroina: osnovna posledica je zavisnost. Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je stanje periodičnog ili hroničnog trovanja štetnog za pojedinca i društvo, koje karakteriše neodoljiva želja da se nastavi sa uzimanjem supstance, tendencija povećavanja doze i pojava apstinencijalnog sindroma nakon naglog prekida unošenja supstance u organizam. Kod hronične upotebe heroina oštećenja ličnosti nastaju postepeno. Prve promene se vide u afektivnoj sferi kao bezvoljnost, opšta malaksalost i pad radne sposobnosti. Menja se i osnovna struktura ličnosti. Zavisnik je nesiguran, nepouzdan, asocijalan, impulsivan i agresivan. Postepeno nastaju sve teža telesna oštećenja: gubitak telesne težine, stomačne tegobe, opstipacija, smanjenje ili potpuni gubitak potencije kod muškaraca i poremećaj menstruaciionog ciklusa kod žena.
Predoziranje: je jedna od najozbiljnijih komplikacija zloupotrebe droga. Ono može biti slučajno usled uzimanja veće količine heroina, ili iste količine, ali čistijeg heroina i namerno, poznato kao “zlatni metak” sa ciljem da se sebi oduzme život. Predoziranje nastaje kada se unese velika količina heroina, koji pored opijumskih receptora preplavljuje centre za disanje i rad srca, tako da osoba iz faze pospanosti i sna prelazi u stanje kome i ukoliko se medicinski ne interveniše, nastupa smrt.

[frame title=““ href=““ src=“http://jazaspozarevac.org/images/baza-znanja/bz/heroin-addict.jpg“ width=“200″ height=“220″ type=“left“ target=““][/title]